Javna prezentacija projekta izgradnje vetroparka koja je održana u opštini Kovin protekla je u konstruktivnoj razmeni informacija izmedđu predstavnika CWS i građana. U delu koji je rezervisan za pitanja građana najviše je bilo reči o tehničkim detaljima. Okupljene Kovinčane je zanimalo ko će biti izvođač radova tokom izgradnje, koji materijali će se koristiti za puteve i da li će oni biti nabavljani iz lokalnih resursa. Predstavnike klastera transporta i logistike Vojvodine zanimalo je kako će vetrogeneratori biti dopremani do Pančeva. Postavljeno je i pitanje da li će ovo biti prvi vetropark u Srbiji. Razgovor predstavnika CWS i WEBG i okupljenih građana Kovina nastavljen je i za vreme emitovanja filma “Divovi iz Dobrudže”. Istaknuta je i dobra saradnja lokalne uprave i CWS.
Tokom same prezentacije u Kovinu, kao i ostalim koje su dosada održane u Mramorku, Dolovu i Bavaništu, opisane su promene u životnoj sredini i društvene promene koje se mogu pojaviti usled planirane izgradnje vetroparka Čibuk 1, zatim plan izgradnje i rad vetroelektarne, dalekovoda i pristupnih puteva. Okupljenim građanima Kovina predstavljen je i žalbeni mehanizam pomoću kojeg će svaki vlasnik zemlje koja učestvuje u izgradnji moći da se zaštiti i osigura naknadu eventualno nastale štete.
O izgradnji vetroparka i svim tehničkim detaljima vezanim za stubove, dalekovod i pristupne puteve govorio je Ivan Bušev, koji je ovu priliku iskoristio i da predstavi vremenski okvir izgradnje vetroparka. Međutim, planirani tempo izvođenja radova biće moguć isključivo ako zakonodavni okvir koji uređuje izgradnju vetroparka bude usvojen tokom 2015. godine. Ukoliko bude tako, gradnja vetroelektrane Čibuk 1 bi počela u martu 2016. godine. Od marta do septembra gradili bi se putevi I temelji za turbine,a u ovom periodu radilo bi se i na postavljanju kablova. U septembru 2016. godine mogle bi da budu postavljene i prve vetroturbine, dok bi dalekovod bio izgrađen do novembra. Svi radovi tekli bi simultano i nadovezivali se jedan na drugi. Kraj radova na izgradnji vetroparka i puštanje u rad realizovalo bi se u periodu od decembra 2016. do sredine leta 2017. godine. Radni vek vetroparka bio bi 25 godina, nakon čega bi mogao da se “renovira” i nastavi sa radom ili da se razmontira.
Slobodan Perović predstavio je procene i mogućnosti uticaja na životnu sredinu tokom izgradnje i za vreme rada vetroparka. On je objasnio da je da su sve procene rađene u odnosu na sve nacionalne i međunarodne standarde dobre prakse, preko i iznad osnovnog usaglašavanja sa zakonom. U ovom delu objašnjeno je šta se smatra štetnim uticajima na životnu sredinu (buka tokom izgradnje, promena izgleda pejzaža), a šta korisnim (nema štetnih emisija u vazduh), kao i to kojim merama za ublažavanje će se smanjiti bilo kakav moguć negativan uticaj.
Mehanizam za pitanja, sugestije i žalbe predstavljen je u trećem delu prezentacije. Aleksandar Anđić je naglasio da će kompanije CWS i WEBG primiti i razmotriti sva pitanja i da će uvek reagovati kako bi se procena eventualne štete obavila blagovremeno i bila nadoknađena. On je prisutnima predstavio i izgled formulara pomoću kojeg će eventualno oštećeni zemljoposednici moći da ulože žalbu ili prigovor. Objašnjeni su i načini naknade za privremeno zauzimanje zemljišta tokom izgradnje vetroparka.
Diskusiju koja je usledila, od svih ostalih izdvojilo je interesovanje za poslovne aspekte izgradnje vetroparka. Bila je ovo prilika da se građani još jednom podsete da veliki projekti ovog tipa, donoseći posao lokalnim firmama i pojedincima značajno potizivno utiču na ekonomiju sredine u kojoj se vetropark gradi i u kojoj će raditi narednih 20 do 25 godina.
